U većini ekstremnih sportova akteri idu do same ivice. Postoji, međutim, i jedan sport u kojem se ide i preko te ivice. Radi se o B.A.S.E. skokovima. B.A.S.E. je engleski akronim od reči (Buildings, Antennas, Spans, Earth) što predstavlja osnovna četiri tipa objekta sa kojih se izvode skokovi: zgrade, antente, mostovi i zemlja, kraće rečeno B.A.S.E. Skokovi se izvode iz bilo čega što nije letelica. ...

Jedna od iskonskih čovekovih želja, želja za letenjem, u poslednjem veku postala je stvarnost, neizbežna stvarnost bez koje nam svet ne bi bio tako dostupan. Najveći broj ljudi danas leti da bi premostio velike razdaljine za kratko vreme, međutim postoje i oni koji lete isključivo iz zadovoljstva i ljubavi prema letenju. Letenje radi zadovoljstva se ne može porediti nisačim, jednostavno se mora doživeti. Upravo zbog, toga neću se mnogo ni truditi da vam dočaram kakav je to osećaj, već želim da vas bar malo upoznam sa jednim od najpopularnijih aero sportova, skydiving-om (ronjenje nebom) ...

Pored umetnosti, fotografija predstavlja i tehniku i tehnologiju. U prethodnom broju mogli ste da vidite nekoliko korisnih saveta o kadriranju, kao i o odnosima između detalja na fotografiji. Ovaj tekst biće orijentisan na tehniku fotografisanja – tačnije, na koje parametre treba obratiti pažnju i kako ih kontrolisati u procesu snimanja. ...

Kompozicija je prvi i najvažniji korak u kreiranju svake fotografije. Možemo fotografisati scene i objekte koji nas okružuju ili sami napraviti (režirati) scenu koju želimo snimiti. U oba slučaja korisno je pridržavati se osnovnih pravila kompozicije, ali nikako slepo – ponekad je dobra baš ona fotografija koja krši sva pravila. Kod režiranih fotografija imamo slobodu da objekte i osobe postavimo na način koji nam odgovara. Kad fotografišemo objekte iz realnog života, preostaje nam samo da pronađemo što bolji ugao gledanja i da što adekvatnije kadriramo fotografiju. ...

Početkom devedesetih godina prošlog veka, Tim Berners-Lee iz CERN-a je uspešno realizovao sada svima dobro poznati Internet servis (World Wide Web), koji je nekoliko godina kasnije postao najpopularniji servis na Internetu. Ideja o ovakvom servisu potiče još iz ranih osamdesetih godina, međutim prvu web stranu Berners-Lee napisao je 12. novembra 1990., a prvi web sajt postavljen je 6.avgusta 1991.

Ideja GRID computing-a predstavlja uopštenje WEB-a. WEB je pre svega servis koji omogućava prezentovanje informacija i razmenu podatka putem Interneta. Glavni resurs web-a je informacija dok GRID ide korak dalje. GRID predstavlja prvenstveno servis za deljenje procesorske snage i memorije računara na mreži čime lokalnu ili globalnu mrežu pretvara u jedan ogroman računarski resurs....

Činjenicu da parnih brojeva ima isto toliko kao i neparnih, većina će prihvatiti zdravo za gotovo, međutim, ta konstatacija ekvivalentna je konstataciji da parnih brojeva ima isto toliko kao i prirodnih, što na prvi pogled zvuči krajnje zbunjujuće. Naizgled logično je zapažanje da parnih brojeva ima dvostruko manje nego prirodnih (jer poznato je da je svaki drugi prirodan broj paran), ali kao što ćete videti ovo zapažanje je netačno. ...

Računari Fon-Nojmanovog tipa (oni koji se danas najčešće koriste) po svojoj suštini su sekvencijalne mašine. Programi se izvršavaju korak po korak sve dok ne naiđu na instrukciju skoka, posle čega program nastavlja sa svojim radom sa neke druge lokacije. Zahvaljujući dobrim operativnim sistemima moguće je izvršavati više programa istovremeno, ali se u većini slučajeva to svodi na prekidanje jednog programa da bi drugi radio i obrnuto. Ovi prekidi su za čoveka veoma kratki te mi takvo sekvencijalno izvršavanje više različitih programa vidimo kao paralelno izvršavanje programa, iako ono to nije. Pravi paralelizam softvera dobija se tek uz odgovarajući hardver, to su danas višeprocesorski sistemi, klaster računari, vektorski procesori kao i procesori sa HT (Hyper Threading) tehnologijom. ...

Tokom 1977. godine lansirani su Vojadžer 1 i 2 sa misijom da ispitaju planete sunčevog sistema. Svaka od letelica nosi po jedan pozlaćeni disk na kome su snimljeni zvuci i slike sa zemlje, svaki disk poseduje napajanje i sistem za reprodukciju i to sve u nadi da će neka inteligentna bića naići na te letelice i saznati nešto o nama. Vojadžer 1 se posle 28 godina leta nalazi na više od 14.5 milijardi kilometara od Zemlje, tako daleko nijedan objekat poslat sa Zemlje nije uspeo da ode. ...

Često je u praksi potrebno realizovati numerički zahtevne algoritme kako bi se rešio konkretan problem. Iako se danas se na tržištu mogu naći veoma brzi računari sa velikom količinom memorije, dimenzije nekih problema su i dalje prevelike za klasične PC računare. Na primer, ukoliko je potrebno rešiti sistem jednačina sa 30.000 nepoznatih, računar sa 32-bitnom arhitekturom ne može alocirati toliki prostor u memoriji. Povećanjem dimenzije ovog problema potreban prostor se kvadratno uvećava, tako da ni promena arhitekture ne bi donela kvalitativni pomak. Napomenuću samo da se danas u praksi rešavaju i mnogo veći sistemi (čak i do milion jednačina). Pored prostornog (memorijskog) problema, javlja se i vremenski (procesorski) problem. U standardnim konfiguracijama obično se nalazi jedan procesor, tako da se podaci moraju obrađivati sekvencijalno. ...