Lepota letenja

"Ako si ikada probao leteti, uvek ćeš hodati zemljom sa pogledom uprtim u nebo - gde si bio i gde se želiš vratiti" - Leonardo da Vinči

Jedna od iskonskih čovekovih želja, želja za letenjem, u poslednjem veku postala je stvarnost, neizbežna stvarnost bez koje nam svet ne bi bio tako dostupan. Najveći broj ljudi danas leti da bi premostio velike razdaljine za kratko vreme, međutim postoje i oni koji lete isključivo iz zadovoljstva i ljubavi prema letenju. Letenje radi zadovoljstva se ne može porediti nisačim, jednostavno se mora doživeti. Upravo zbog, toga neću se mnogo ni truditi da vam dočaram kakav je to osećaj, već želim da vas bar malo upoznam sa jednim od najpopularnijih aero sportova, skydiving-om (ronjenje nebom)

Početak padobranstva vezuje se za francuza André-Jacques Garnerin, koji je 22. oktobra 1797. godine sa visine od skoro 1000 metara uspešno iskočio iz balona, tri godine kasnije njegova supruga Jeanne-Genevieve Garnerin postala je prva padobranka. Idejni tvorac padobrana bio je poznati umetnik Leonardo Davinči koji je još 1483 godine zamislio i skicirao padobran. Padobranstvo se početkom dvadesetog veka koristilo uglavnom u vojne svrhe, međutim 1951. godine padobranstvo i zvanično postaje sportska disciplina.

Da bi ste se bavili ovim sportom pre svega potrebna je jaka želja i nešto malo hrabrosti u početku, lekarsko uverenje i završena padobranska obuka. Lekarsko uverenje se može izvaditi u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi, potrebno je da ste punoletni ili da imate pismeni pristanak roditelja ukoliko imate između 16 i 18 godina. Što se tiče padobranske obuke ona je daleko jednostavnija i kraća nego pre par decenija i u zavisnosti od načina rada već prvog dana obuke možete napraviti svoj prvi skok. Za dozvolu sportskog padobranca u našoj zemlji možete konkurisati posle 50 skokova, sve do tada se podrazumeva da ste učenik i da ste praktično na obuci, međutim, i dalje svakim narednim skokom padobranac ima priliku da nauči nešto novo.

Sredinom osamdesetih godina prošlog veka napravljen je tandem padobran koji nosi dve osobe. Tandem je revolucionarno popularizovao padobranstvo, i za razliku od nekadašnje višenedeljne obuke, sada se za manje od jednog sata možete pripremiti za svoj prvi skok i doživeti isti u punom svetlu, sa velike visine i sa dugom zadrškom, takozvanim slobodnim padom. Za tandem skok nije vam potrebno lekarsko uverenje. Pored klasične padobranske obuke i tandema, veoma je popularna AFF obuka (Accelerated Free Fall - ubrzana obuka u slobodnom padu), učenik od svog prvog skoka u pratnji dva instruktora doživljava duži slobodan pad i tokom samo nekoliko skokova učenik napreduje neuporedivo brže nego pri korišćenju klasične metode. Jedina mana ove obuke je njena cena.

Po završenoj obuci padobranac se može opredeliti za jednu ili više disciplina: cilj, figure, relativ, relativ work, canopy relativ work, free style, sky sufring, sky flying, swoop itd... U zavisnosti od discipline koriste se različiti tipovi padobrana.

Oprema:

Kao neophodan deo opreme na prvom mestu treba pomenuti padobran. U početku su se koristile okrugle kupole, koje su teško upravljive ili čak neupravljive. Takvi padobrani još uvek nisu izbačeni iz upotrebe i koriste se uglavnom u vojne svrhe. U sportskom padobranstvu već duže vreme koristi se padobran tipa krilo, koji je daleko upravljiviji i obezbeđuje veoma mekan doskok ukoliko se pravilno koristi. Svaki padobranac sa sobom nosi dva padobrana, glavni i rezervni. Rezervni padobran se koristi u slučaju otkaza glavnog padobrana što se dešava veoma retko i skoro uvek je posledica lošeg pakovanja glavnog padobrana, zbog toga se rezervni padobran pakuje veoma pažljivo i mora se prepakivati na svaka 3 meseca. Pored padobrana neophodni su sistem veza (sistem koji povezuje padobran i padobranca), ranac u koji se smešta spakovan padobran, pilot padobranče ili ručica za aktiviranje padobrana, automat, visinomer, zaštitna kaciga, zaštitne naočare (brile), kombinezon, rukavice itd...

discipline u padobranstvu:

Skok na cilj, u ovoj disciplini cilj je da padobranac pri skoku sa 1000 metara sleti na obeleženu poziciju, pozicija je obeležena diskom prečnika 30 cm (popularno nazvanim palačinkom) kod koga se nula nalazi u centru i prečnika je 3 centimetra. Elektronskim putem meri se svako odstupanje od nule i cilj je da se u 10 skokova sakupi što manji broj odstupnih centimetara.. Najvažniji deo opreme u ovoj disciplini je padobran, radi se o padobranu tipa krilo koji je dizajniran tako da omogućava veliku preciznost u doskoku.

Figurativni skokovi, izvode se sa visine od 2200 metara, u toku 35 sekundi slobodnog pada potrebno je izvesti 4 zaokreta i 2 salta u rasporedu koji je određen na zemlji, zadatak je potrebno odraditi što preciznije i u što kraćem vremenskom periodu za šta je potrebna veoma velika brzina u slobodnom padu. Upravo iz tog razloga koriste se glatka i uska odela, mali padobrani (zbog manje zapremine u rancu). Brzina pada pri figurativnim skokovima iznosi i do 300 km/h. Pobednik je padobranac koji u četiri skoka ima najkraće vreme izvođenja, dok se nepreciznosti kažnjavaju dodatnim sekundama.

Relativ skokovi su skokovi u kojima učestvuje više od jednog padobranca, cilj je povezati napraviti formaciju i održati je određeno vreme. Svetski rekord u ovakvim skokovima postignut je na Tajlandu 2006. godine kao formacija od 400 padobranaca.

Relativ Work (RW) predstavlja namerno manevrisanje dva ili više padobranaca, manevrisanjem padobranci izvode zadate likove, skokovi se izvode sa visine od 3200 metara. Tim se sastoji od 2,4 ili 8 padobranaca i padobranca snimatelja, a cilj je da se u vremenu slobodnog pada izvedu svi zadati likovi koji su određeni na zemlji, suđenje se vrši na osnovu snimka sa zemlje kao i snimka iz vazduha.

Free Style, padobranac u skoku sa 4000 metara izvodi niz propisanih pokreta kojima može dodadavati i neke po sopstvenom nahođenju, uz takmičara obavezan je i kamerman na osnovu čijih snimaka se boduje skok. Takođe može učestvovati i više padobranaca čime imamo Sinhronizovani Free Style. Sky Surfing disciplina predstavlja letenje sa daskom, daska otvara nove dimenzije u izvođenju figura tokom slobodnog pada. Zahvaljujući posebno dizajniranom kombinezonu takozvanom wing suit razvila se disciplina sky flying. Uz pomoć ovakvog kombinezona padobranac se kreće horizontalno većom brzinom nego vertikalno čime ujedno značajno produžava vreme slobodnog pada.

Canopy Relativ Work (CRW), u ovoj disciplini izvode se skokovi sa 3200 metara pri čemu padobranci odmah otvaraju svoje padobrane, padobranci namerno manev1rišu svojim padobranima praveći figure. Najveća formacija do sada činila je 85 padobranaca. Canopy Piloting (swooping) predstavlja još jednu atraktivnu padobransku disciplinu, radi se o pilotiranju padobranom pri sletanju, najčešće se vrši sletanje na vodenu površinu što omogućava merenje traga sletanja, rekord u ovoj disciplini drži Jay Moledzki i on iznosi 206.85 metara

Padobranci najčešće skaču sa visina od 3-5 km. Veće visine sa sobom donose drastično niže temperature kao i manjak kiseonika, no interesantno je napomenuti da je svetski rekord u visini skoka postavljen još davne 1960 godine, postavio ga je amerikanac Joseph Kittinger skokom iz balona sa visine od 31.3 km.

Ipak pored svih nabrojanih disciplina najveći broj padobranaca skače ne takmičeći se već sa ciljem da sami ili u relativ skokovima sa svojim prijateljima uživaju u osećaju koji ne mogu uporediti ni sa čim drugim što sam doživeo.

Igor Jeremic